четвртак, 24.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Србија концесијом плаћа старе дугове

Новац од концесионе накнаде за Аеродром „Никола Тесла”, који ће у износу од 417 милиона евра припасти републичком буџету, биће употребљен за смањење јавног дуга и повећање привредног раста, кроз отплату скупих зајмова и улагање у инфраструктуру
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 26.12.2018. у 08:06
Претпразнична атмосфера на београдском аеродрому (Фото Танјуг)

Председник Србије Александар Вучић сугерисао је влади да 417 милиона евра, добијених од компаније „Ванси ерпортс” за концесију Аеродрома „Никола Тесла”, држава употреби за враћање „старих кредита и дугова”. Али је додао и да су већ почела трвења како ће тај општи приход, који није урачунат у буџет, бити потрошен.

Уколико новац од концесионе таксе оде за дуговања, то би значило да је влада, осим председника Србије, послушала и Међународни монетарни фонд, који је и у претходним аранжманима саветовао да се вишак у буџету усмери баш у те сврхе.

У Министарству финансија за „Политику” кажу да ће део новца бити искоришћен за враћање старих дугова, а део за капиталне пројекте.

– Јавност ће бити благовремено обавештена о којим је пројектима реч – одговарају на питање да ли постоји план који би инфраструктурни пројекти могли да буду финансирани овим новцем.

Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, такође нема конкретан предлог. Она очекује да део буде употребљен за инфраструктуру, будући да такво улагање подиже привредни раст, али је гостујући на РТС-у нагласила да ће се о томе разговарати у Влади Србије.

Уговор са концесионаром потписан је 22. марта и од тада се знало да ће француски „Ванси” уплатити 501 милион евра једнократне накнаде, тако што ће у републички буџет отићи 417 милиона евра, док ће остатак од 84 милиона евра припасти малим акционарима. Концесиона накнада уплаћена је прошлог петка, а новац ће бити доступан у наредна два месеца. Нејасно је зашто за све ово време није направљен јасан план како ће те паре бити потрошене.

Економиста Љубомир Маџар подржава предлог да новац од концесионе накнаде треба да буде употребљен за отплату дугова. Наше учешће јавног дуга у БДП-у је око 55 одсто, што је још прилично високо за земље нашег ранга.

– За инфраструктуру смо узели скоро четири милијарде евра кредита код међународних банка, али држава није успевала благовремено да повуче тај новац и употреби га. Нема сврхе додавати још новца за инфраструктуру када није потрошено ни оно за шта плаћамо камате и пенале – каже Маџар.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, такође се слаже да најпре треба вратити скупе кредите који су узимани по каматама од око пет одсто. Иако је председник Србије рекао да новац који је „Ванси” уплатио није урачунат у буџет за 2019, професор Савић каже да влада може да пронађе начин како ће сервисирати те зајмове, јер јој грађани сигурно неће замерити што враћа старе дугове.

Новац од концесионе накнаде никако, према његовом мишљењу, не треба да се користи за смањење пореза, јер, како каже, нико још није доказао да ће смањење пореза за један проценат умањити сиву економију.

– Пре сам за то да део новца оде у инфраструктуру. Треба убрзати изградњу Коридора 11, да нам се не би догодило да га градимо дуго као Коридор 10. Новац би могао да буде употребљен и за изградњу ауто-пута ка БиХ. Ти путни правци важни су нам због становништва, али и због трговинске размене – сматра Савић.

Ако део новца буде употребљен за инфраструктуру, држава би могла да надокнади шансу за повећање привредног раста, коју је пропустила креирајући буџет за 2019. Павле Петровић, председник Фискалног савета, пре неколико дана је на научном скупу посвећеном економској политици за наредну годину оценио да је држава пропустила прилику да повећа инвестиције у путеве, пруге и животну средину за 300 милиона евра (за колико је створен фискални простор због смањења камата и гаранција за јавна предузећа). Ако би издвајање за путеве и пруге било увећано за 0,5 одсто БДП-а (са предвиђених 3,1 на 3,6 процената БДП-а), стопа привредног раста била би око четири одсто, уместо 3,5 процената, колико је предвиђено буџетом за 2019. годину, јер се улагања у инфраструктуру вишеструко исплате. Пораст инвестиција доводи до снажног раста БДП-а, смањења незапослености, повећања запослености и раста привредне активности. Што се не може рећи за повећање јавне потрошње преко плата и пензија – образложио је Петровић.

Дакле, ако део новца од концесионе накнаде буде преусмерен у инфраструктуру, ево које би пројекте држава могла да кандидује, односно за које још није уговорено финансирање: ауто-пут Београд–Сарајево, од Сремске Раче до Кузмина, вредан 250 милиона долара, део Моравског коридора, који ће коштати око 800 милиона евра, или Фрушкогорски коридор, процењен на око 500 милиона евра.

Не би било добро да се понове грешке из прошлости, када је 1997. године 51 одсто „Телекома” продато италијанском СТЕТ-у и грчком ОТЕ-у, а новац потрошен за исплату пензија. Сума није била мала – 1,5 милијарди марака (922 милиона долара).

Ни паре од продаје „Мобтела” (1,5 милијарда евра) нису боље искоришћене. Део новца отишао је на враћање дуга ММФ-у од 900 милиона долара. Направљен је Национални инвестициони план, али није остварена ниједна капитална инвестиција.


Коментари30
a6c17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srefan nevjenčani
Kad se preračunaju ove brojke od Jovanivića i MR i izračuna BDP države Srbije, vide se oscilacije od godine do godine i do 5 milijardi. To nije moguće, to je astronomski puno, jedino ako nisu trpali u to i kojekakva klirinška prebijanja uključujući i rasprodaju, plus devizne doznake dijaspore??? Skok od 5 milijardi na godišnjem nivou imamo tek sad izmedju 2017 i 2018 zahvaljujući ogromnom ulasku stranih kompanija. Hoću reći, ja lično kao državljanin Srbije ne verujem uvek našim ministarstvima i njihovim objavama, koje se često napumpavaju. Jer vidi se da u godinama kada su izbori naglo skače BDP. Dakle, serviraju nam bajke.
Zika
Nije bas posao da Predsednik predlaze a mikalo da se to kos javno objavljuje i da se ceo clanak tako naslovljava. Za to postoje institucije sistema, ili ne ?
Бинср
Уложити у ПКБ, Галенику, ИМТ, рудник злата...а да продали су све..
Milorad
A sa cim ce da placa Nove dugove od 2014.
malo morgen
Te dugove će da plaćaju oni što su napravili dugove pre 2014.I da kukaju.
Препоручујем 1
goran. s
Treba zavrsiti kliničke centre. Jednom za duze vreme omoguciti gradjanima lecenje dostojno coceka u 21. veku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља