недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:48
ИНТЕРВЈУ: Бранислав Лечић, глумац

Време изгубљених илузија

Kод Чехова je анализа људске душе дубока, није везана само за типологију позитивно-негативно, нити је везана за време, већ је свевремена
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 04.12.2018. у 19:42
(Фото Н. Петровић)

Глумац Бранислав Лечић предводи глумачку екипу представе „Ујка Вања” Антона Павловича Чехова која ће у режији  Егона Савина бити премијерно изведена у суботу од 20 сати на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта у Београду. Чеховљеве јунаке тумаче и Ненад Јездић, Марија Вицковић, Богдан Диклић, Милица Гојковић, Дубравко Јовановић и Александра Николић. Сценограф је Егон Савин, а костимограф Јелена Стокућа.

Тачно 70 година касније, у години у којој обележава седам деценија постојања, ЈДП на сцену поново поставља комад који се сматра једним од Чеховљевих ремек-дела. Далеке 1948. године представу „Ујка Вања” режирао је Бојан Ступица. Поред „Ујка Вање” из 1948, до сада су у ЈДП-у биле постављене и друге драме овог руског класика: „Вишњик”, чак три пута, „Иванов”, „Три сестре” и „Галеб”.

У трагикомедији, лирској драми „Ујка Вања” Чехов се бави човеком, додиром различитих људских карактера и судбина. Колико и како овај комад одражава тренутак у којем живимо будући да се ишчитава од 1899. године када је настао до данас?

„Ујка Вања” не би био класик и не би био из почетка занимљив за свако време да није универзалан. Ради се о Чехову, вечној дубини која преломљена у стварност, у карактерном смислу, увек представља изазов. Зашто? Зато што је код Чехова анализа људске душе дубока, није везана само за типологију позитивно-негативно, нити је везана за време, већ је свевремена. Људска судбина у том смислу када су емоције у питању је непоновљива. У „Ујка Вањи” су ликови душе које траже смисао, али су и свесне да су изгубиле и љубав и живот.

Тумачите Ивана Петровича Војницког. Којим временом путује ваш Ујка Вања?

Мој Ујка Вања је заправо препознавање које се може применити и на ово време, а то је: разочарaње. Разочарaње у живот, у љубав, сазнање да је живот проћердан, изгубљен, да су деценије прошле, готово цео живот, а да је човек радио за некога другог. Да је радио верујући у неки други свет, помало се и жртвујући. У случају Ујка Вање можда и превише се жртвујући за другога, у овом случају за Серебрјакова који сам по себи и није крив. Крив је заправо Ујка Вања што је повероваo да је та жртва величанствена и достојна. На крају се испоставило да се жртвовао за некакав ауторитет и знање и опстанак човека који није вредан тога, иза кога неће остати ниједан лист, страница достојна пажње. Зато се Чехов у суштини бави универзалним темама у смислу: колико је разочараних људи данас. Колико је изневерених љубави, промашених маштања и очекивања. Изгубљених илузија. Ово је управо то време: време изгубљених илузија. У свему томе Чехов је величанствен, он јесте хирург и сецира искрено и дубоко, али није негативан, већ и поред свега тога налази смисао и наду.

Шта се то догодило, расплело, разјаснило у вашем тумачењу Ујка Вање? Каква се у вама осећања и расположења смењују?

Распон осећања је велики зато што је Ујка Вања у суштини меланхолик и прилично је депресиван. Код депресиваца те врсте увек постоји нада да ће их нешто извући из тог стања. Чехов је сложен као писац и тешко га је играти, он не врши ту поделу на позитивне и негативне ликове, већ у сваком бићу доноси њихов склад. То су приче о људима који су имали могућности да нешто остваре, али их је једноставно живот изневерио што значи да су опет љути на себе, а не на живот.

Какво искуство човек, појединац, глумца мора да носи у себи да би се на сцени суочио са Ујка Вањом?

Врло комплексно искуство. То уопште није наивно. Ниједан лик у делу „Ујка Вања”, нити уопште код Чехова, не може се играти без озбиљног и животног и професионалног искуства. Морају да постоје слојеви у бићу да би се то могло схватити јер је и сам Чехов у контрадикторности. Није све оно што се каже буквално тако, него иза тога постоје и друге емоције и поруке.

Понекад делујете као културни песимиста, да ли нас тај осећај вара или не? Како гледате на актуелне токове у српској култури?

Човек сам који не воли да лаже. Волим да говорим истину и о друштвеном статусу и стању, не само у личном случају, већ и када је реч о стању друштва, појединца, уметника и обичног човека који би хтео да нађе своје место у заједници. Мислим да ту не треба да будемо нимало милосрдни, већ искрени. Ипак, имам животни набој који је позитиван. То не значи да треба да будем надахнут бајковитошћу да бих показао да сам позитиван. Напротив, мислим да је животни нагон једно, али нам ум дозвољава да будемо аналитични. Баш је то стимуланс што проваљујемо подвале, лажи, неправду и разочарање, промашене инвестиције и у смислу љубавних очекивања и друштвених стремљења.

Често коментаришете политичке околности. Шта вам тренутно заокупља пажњу, поред Чехова?

Опстанак! Мислим да смо у озбиљној опасности да као народ опстанемо. Нападнути смо са много више страна него што то уопште можемо и да претпоставимо. Ту мислим на косовски проблем, на проблем односа великих сила према нама... Како да се снађемо у захтевима према ЕУ, свим тим актуелним стварима. Мислим да је то последица озбиљнијег конфликта који имамо у себи. Још увек нисмо нашли тежиште и уточиште у свом битисању као народ. На ивици смо изумирања, не само због тога што нам је наталитет мањи од морталитета, него зато што се са ових простора исељавају људи јер су разочарани и не виде ниједну светлу тачку у будућности. Одлази нам квалитетан кадар, а ми остајемо овде и чекамо, у фазону некаквог чекања. У политичком смислу не видим решење на начин који би био достојан времена у којем живимо, а да би задовољио и нас и околности у којима смо се затекли.

Шта нам у том смислу Чехов може понудити као решење, евентуалну утеху?

Чехов може да понуди утеху коју изговара и Соња и у завршници и током драме да вишеслојност живота, карактера, њихових односа пружа шансу да се живот не доживљава црно-бело, него да се прихвати и да кроз то трпљење и прихватање у ствари пронађемо смисао за опстанком. То изгледа можда као нерешива шифра, али сматрам да је она јака, одгонетна. Ми смо жилави, морамо да се вратимо свом базичном животу, том осећању да потичемо из историјског педигреа и ове земље која има шта да понуди и која носи тај запис. Ако бисмо то осетили, а да то не буде превелика националистичка, патетична прича, већ животна прича опстанка овог народа који мора да осмисли будућност због своје деце. У супротном, она више неће бити ту. То је оно што брине. У том смислу, наравно једна представа не може много да учини, али је свакако допринос, потрага за смислом.


Коментари10
62c3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Iluzija mora biti izgubljena, inace ne bi bila iluzija. Ja bih rekao da je to vise BUDJENJE, ne gubljenje iluzija.
Ilija Vidakov
Branislav Lečić je ne samo sjajan glumac nego i intelektualac p a r e k s e l a n s ! Zlobni komentari na njegov račun dolaze iz društvenog mulja i neprosvećenog dela našeg sveta koji je , nažalost, tužna činjenica naše b a l k a n s k e duhovne pomrčine.
Jelena Drasko
Pa, znate kako, Ilija, ako Branislava Lečića doživljavate kao intelektualca parekselans onda se samo zamisliti može iz koje dubine neprosvećenog dela našeg sveta vi bulaznite i o kolikoj balkanskoj duhovnoj pomrčini vi lično, tom tvrdnjom, svedočite.
Препоручујем 8
PerezPerez
Sve je korektno dok ne pocnu strucnjaci koji su kao studentski lideri dogovarali uslove prestanka demonstracija za stan...nemaju svi pravo da pametuju, a pogotovo doticni.
Nikola Gojkovic
Da, bas tako. Samo se pitam u kojoj normalnoj zemlji covek koji je presao 40. i vazi za jednog od najboljih glumaca u zemlji nije u stanju da ima svoj stan (pa makar i stanarsko pravo) nego zivi kao podstanar? Zar to nije dublji problem? Biti medju najboljima u zemlji u svojoj delatnosti, a nemati nista? A dotle Dare Bubamare vozaju Mercedese, imaju vile u Beogradu ali i u zavicaju, da vide seljaci... Vidite, to je za mene problem. Doduse, zbog takvog problema moja cela generacija sa ETF i ja smo odavno otisli put nepirijateljske Kanade ili jos gorih SAD i Australije. U medjuvremenu se u Beogradu i celoj Srbiji nije nista promenilo. Verujte mi, sa distance se bolje vidi. Sjahao Kurta da uzjase Murta, ali sustinski isti ljudi, iste vrednosti, buducnost vam izgleda identicno proslosti koju ste proziveli u poslednjih 30 godina. Ali, nadam se da gresim i da ce sve biti mnogo bolje za sve vas koji ste otali. Ako ne u stvarnosti, makar da iluzija "boljitka" postoji, pa i to je nesto. Pozz...
Препоручујем 8
OK Real
Pre Cehova i Tolstoja trebao je da procita neku knjigu o moralu (ja bih mu preporucio Kanta), tako da moze da ima realnu sliku o okolini, o sebi i svojim postupcima. Ima josh nekoliko knjiga koje bi obavezno trebao da procita sa obzirom na sve sto je rekao o sebi, ali ima dovoljno godina pa da je hteo, to je mogao do sada da uradi, ovako .... neka se ostavi glume i posveti politici ali kada bolje razmislim i jedni i drugi glume pred gledalistem pa, kod njega i njegovih ideoloskih naslednika i nije vazno cime ce se baviti.
Osman Delić
E, moj Crni, u zadnjoj rečenici se krije rješenje za izlazak iz trenutnog stanja, ali nema šanse da to ne ode baš u smjeru nacionalističke i patetične priče. A, skromno mislim da s nacionalističkom pričom nema gradacije, vjerovatno se može ići na nacionalnu priču, koja se itetkako razlikuje od nacionalističke.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља