уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
ПОГЛЕДИ

Иста мета – одстојање све веће

Аутор: Ненад Кецмановићуторак, 04.12.2018. у 18:00

Разоружали обезбеђење шефа властите државе! Покрали инвентар из кабинета у Палати! А није државни удар!? БиХ и јесте немогућа по томе што је у њој све могуће...

Краће слово које су новоизабрани чланови Председништва БиХ одржали приликом полагање заклетве у Сарајеву изазвало је у неким београдским медијима оптимизам да би Додик, Џаферовић и Комшић могли да дођу до неког компромиса. Чланови тројног врха заиста су избегавали да покваре инаугуралну свечаност. Међутим, сваки од њих узгред је наговестио да ће у БиХ и у наредном мандату остати по старом.

Комшић је у своју председничку мисију укључио „пријем БиХ у ЕУ и НАТО”. – Прст у око Србима! Српска, или пола БиХ, од НАТО-а се двоструко оградила: следиће војно неутралну матицу, референдумом ће одбити да се придруже онима који су их бомбардовали. Прст у празно Хрватима! Домовницама и путовницама евроатлантске Хрватске појединачно су већ стигли до Брисела. Прст у пекмез Бошњацима, који решење за све своје проблеме виде у ЕУ и НАТО, а не зна се шта је неизвесније – опстанак ЕУ и НАТО или пријем БиХ.

Џаферовић је поменуо да ће „радити на интеграцији БиХ”, читај – централизацији и унитаризацији, или бошњачкој хегемонији, на што се једнако рогуше и Срби и Хрвати. Осим Бошњацима, Шефикова полуреченица села је као мелем на рану још једино Комшићу. Само што он то зове „грађанска држава” у којој може и даље да представља народ који га не бира.

Додик је промовисао економску сарадњу у којој он „никада Бошњаке и Хрвате неће ометати у развојним пројектима, али очекује да се и комшије на исти начин односе према РС”. Хрвате је обрадовало да се бар економски ослободе бошњачког изборног насиља, док Бошњаци функционишу по систему да „комшији цркне крава”. Против су Пељешачког моста, коче хидроелектране на Дрини, одбијају Вучићеве понуде саобраћајница, бесцаринске размене...

Али, ако је затезање босанског чвора у свечаним беседама остало пригодно закамуфлирано, мање од две недеље по инаугурацији Бакир Изетбеговић је прешао на ратну реторику. Поводом јубилеја 7. муслиманске бригаде АБиХ, у којој су, nota bene, ратовали муџахедини, познати по фотосима са свеже одрубљеним главама српских заробљеника, a чему је Шефик Џаферовића као шеф војне полиције без приговора присуствовао, Изетбеговић је позвао Бошњаке на збијање редова пред „опасношћу из заграничног сусједства”.

„Видите те ракетне системе и авионе по Србији и Хрватској и ми у свему томе морамо држати баланс, јер слабост привлачи. (...) Шанса је у намјенској производњи... Завршавамо пушку, ускоро ћемо хаубице и дронове, вишецјевне бацаче... Када сам казао да ћемо јачати намјенску производњу за комерцијалне потребе и тржиште и ’за не дај боже’, одмах су се забринули у Београду. ’Млади Изетбеговић се усудио пријетити да ће се бранити БиХ’. (...) Срби се уједињују преко Београда и цркве, ХНС (Хрватски народни сабор) се уједињује међусобно, а само Бошњаци причају о додатном разједињавању. Позивам их да направимо пробосански камп који ће све ове силе држати под контролом.”

Вели да ће наменском индустријом бранити БиХ од Србије и Хрватске, а нити ће Хрвати у „ХБ” бранити БиХ од Хрватске, нити Срби у РС од Србије. Бранити се може једино оно што се и контролише, а за Бакира је то пет кантона са бошњачком већином коју ни унутар БиХ ни из Хрватске ни из Србије нико и не оспорава. Да би бранио целу БиХ од суседа мораће најприје да освоји 75 одсто територије коју настањују Срби и Хрвати и покори више од пола популације БиХ како би ликвидирао „пету колону”.

Зато је из Бањалуке стигао одговор. При кабинету председнице РС Цвијановић формиран је Савет за заштиту уставног поретка, а министар Лукач најавио је формирање резервног састава полиције. Повод је инвазија миграната која уз ентитетске границе захтева далеко бројнију полицијску структуру од постојеће професионалне, као и центар политичко-безбедносне координације у врху Републике. Разлог је, што би рекао Бакир, „за не дај боже”.

Ево, сада је ноћу украдена застава Српске испред Додиковог кабинета, што сведочи колико у Сарајеву држе до представника РС у Председништву БиХ, макар он текућих осам месеци био и на челу „заједничке државе”. А подсећа на једну од седница Председништва БиХ у јуну ратне ’92. На питање зашто у командној структури АБиХ нема Срба а тек је понеки Хрват, начелник штаба Сефер Халиловић одговорио је војнички кратко и исувише јасно: „Муслимански борци, који чине већину, не прихватају да им командује неко други!” На потпитање: „Како то онда може да се зове АБиХ?”, генерал није имао одговор, а Алија је дао паузу која и данас траје.

Да је председавајућем Предсједништва БиХ неопходно обезбеђење мимо оног „заједничког”, зорно указују и ноћна крађа заставе и непознати лопови и ликовање Комшића.

Професор емеритус

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари0
a8f75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља