Управа грчке компаније „Хеленик шугар” најавила је да ће ускоро расписати међународни тендер за продају својих шећерана у Жабљу и Црвенки.
Ова одлука долази уочи најављених укидања квота за шећер у Европској унији и указује да ће се потреси са европског тржишта и те како одразити на Србију где је већ у току нова расподела карата у шећерној индустрији.
Портпарол грчке компаније Христос Алексопулос потврдио је за новосадски „Дневник” да „Хеленик” планира продају ове две фабрике, али да ће оне радити уобичајено све док не буде пронађен стратешки партнер.
Спекулације о овој трансакцији трају већ дуго, а као потенцијални купци, између осталих, помињани су и „Суноко”, Миодрага Костића као и Петар Матијевић, који је значајан произвођач шећерне репе. Мада су почетком 2016. у овој компанијирекли да немају намеру да се одрекну две српске шећеране „ни ове године ни у ближој перспективи”.
Због чега је „Хеленик”, који покрива значајан део грчког тржишта (а у последње две године је и удвостручио производњу у Србији), у међувремену променио план није прецизирано. Алексопулос је неодређено објаснио да је реч о „пословној политици на коју не утиче само власник капитала”.
Истакао је да купац шећерана у Србији не може да буде било ко већ само инвеститор са крупним капиталом.
Према његовом мишљењу, тешко да би нови власник могао да буде било ко из Србије, иако је раније било наговештаја да постоји интересовање појединих привредника. Он је одбацио спекулације да би то могла буде аустријска „Аграна”, која није званично послала писмо о намерама нити је до сада показала интересовање.
Да тржиште Србије ипак изненада постаје интересантно највећим играчима постало је јасно још летос када је аустријска „Аграна”, која је део немачког шећерног гиганта „Зидцукера”, саопштила да је заинтересована за већински удео у компанији „Суноко” Миодрага Костића у чијем саставу послују фабрике у Пећинцима, Врбасу и Ковачици.
У његовом власништву однедавно је и шећерана у Сенти, чиме је удео компаније на домаћем тржишту порастао на око 70 одсто. Разлог за стратешко партнерство у МК су објаснили тиме да се „следеће године у Европској унији очекују радикалне реформе у индустрији шећера и укидање квота тако да ће само највећи у овом бизнису моћи да обезбеде опстанак”.
Овај посао би ускоро могао да буде и озваничен. Како „Политика” сазнаје од добро обавештеног извора „Аграна” је Комисији за заштиту конкуренције недавно поднела захтев за одобрење концентрације.
Србија тренутно има квоту за бесцарински извоз 182.000 тона на тржиште Европске уније. Укидањем повластица произвођачи ће бити принуђени да послују тржишно. Унија је пре готово две деценије увела подстицаје да би (из стратешких разлога) сачувала производњу шећерне репе јер је производња шећера од трске рентабилнија и конкурентнија.
– Од следеће године ће обе производње имати исти третман.
Све ово указује да постоји могућност да се површине под репом у Србији значајно смање па и да нестану. То никако не бисмо смели да дозволимо. Из стратешких разлога не смемо да допустимо ни да тај сектор оде стопроцентно у руке страних инвеститора – каже аграрни аналитичар Војислав Станковић. Из свега је јасно зашто многи сада желе да се ратосиљају овог бизнис, али који су мотиви страних компанија да приватизују домаће шећеране?
– Мотиви могу бити различити. Још су у домену нагађања јер тренутно нико не може дугорочно да процени какви ће бити ефекти ових реформи које уводи ЕУ – објашњава Станковић, додајући да те компаније можда рачунају и да ће Србија успети да издејствује бесцарински извоз шећера у Руску Федерацију, како се најављује.
