уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 05.09.2016. у 09:00 Марија Бракочевић
СРПСКИ СТРАТЕШКИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОИЗВОДИ

Шећер – аграрно одличје Србије

Шећерна репа се гаји на око 60.000 хектара, а прошле године пожњевено је око 42.000 хектара, што је за трећину мање него 2014. и за 36,2 одсто мање од петогодишњег просека
Илустрација Шпиро Радуловић

До пре само две деценије на више од 110.000 хектара ораница Србије расла је шећерна репа. Данас, ова пољопривредна култура гаји се на упола мање земљишта. Некада је петнаестак фабрика производило око 700.000 тона шећера годишње, док сада шест шећерана – у Ковачици, Сенти, Врбасу, Пећинцима, Жабљу и Црвенки – изнедри између 400.000 и 550.000 тона ове слатке намирнице у години. Осим тога, шећер не силази с трона, па тако и даље представља један од најважнијих извозних производа наше земље, такорећи стратешко и аграрно одличје Србије.

У прошлој години произведено нешто више од 300.000 тона шећера, што без прелазних залиха не би било довољно за потребе домаћег становништва, нити за традиционални извоз овог производа

Истина је, међутим, и да је прошле године забележен историјски минимум производње шећерне репе што, упозоравају стручњаци, може да буде једини разлог уколико се привремено догоди мањак овог производа на тржишту. Јер, у 2015. репа је пожњевена са свега 42.000 хектара, а произведено је нешто више од 300.000 тона шећера, док је ове године мало боље – шећер стиже с око 15.000 хектара земљишта више. То би требало не само да подмири домаће потребе, већ и да омогући бољи извоз.

Ово је добра вест, кажу у Привредној комори Србије, посебно ако је већ познато да је пре само две године са ораница пожњевено 34,3 одсто више шећерне репе, у односу на 2015.

– Шећерна репа је краљица поља, а шећер свакако наш стратешки производ. Србија би баш зато морала да задржи тих четрдесетак хиљада хектара под шећерном репом, јер уколико Европска унија укине квоте за извоз од наредне године, како најављују, и тиме дозволи слободан улазак жутог шећера или рафинаде на европско тржиште, онда ће судбина нашег шећера од шећерне репе бити прилично неизвесна – сматра Милан Простран, агроекономски аналитичар, додајући да и поред најава ЕУ шећер треба да остане у нашој стратегији развоја, јер Србија може да опстане на тржишту и са 50.000 хектара земљишта на којем се гаји репа.

– Нису нам потребне нове шећеране. Требало би само да наставимо да радимо на повећању приноса, да га повећамо са 40 на 60 тона по хектару, јер само тако можемо да будемо атрактивни за домаће и инострано тржиште. Тиме бисмо остварили двоструку корист: задовољили бисмо сопствене потребе и обезбедили сигуран извоз од око 250.000 тона годишње, и то не само према ЕУ – поручује Простран.

Наша земља има право да извезе 181.000 тона шећера у земље ЕУ што сваке године и оствари. Увозна царинска квота повећана је пре две године уласком Хрватске у ЕУ. У Министарству трговине наглашавају да би квота могла да буде повећана једино преговорима с ЕУ, ако би се изменио део Споразума о стабилизацији и придруживању, али таквих иницијатива за сада нема.

Уколико се обистине најаве ЕУ о укидању квоте на извоз шећера, биће то удар на домаће произвођаче

Уколико квота на извоз шећера у ЕУ „падне”, што је извесније, то ће свакако бити удар на домаће произвођаче. Стручњаци уверавају да би и у таквим условима за домаће потребе биле довољне једна до две шећеране, али би Србија тада ипак требало да се окрене новим тржиштима – конкретно Русији.

Како извести такав велики заокрет без помоћи државе у области примарне производње шећерне репе?

– Да би заштитила домаће произвођаче шећера, држава треба да одреди систем субвенција за фармере који гаје шећерну репу, а подстицаји треба да се дају према квалитету репе, односно проценту шећера у њој. У Француској је, примера ради, шећерна репа квалитета 16 јединица сахарозе по тони, док код нас она износи око 9,1. Да би наши произвођачи били конкурентни на тржишту, потребна су додатна улагања државе, али и едукација примарних произвођача репе, све то ради очувања производње шећера – наглашава Сашка Биорчевић, самостални саветник у Удружењу за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС).

Осим у ЕУ, у претходној години, Србија је извозила и на тржиште Бугарске и Румуније (20 до 27 одсто). Шећер је „отпутовао” и у Македонију, Грчку, Мађарску и БиХ (9 до 10 одсто). Мање количине ове слатке намирнице отишле су и у све друге републике бивше Југославије, али и у Италију, Русију, Албанију...

У ПКС-у подсећају да је структура промењена у корист повећања извоза у земље ЕУ, па је уместо 63 одсто у 2014, у току прошле године извезено 76 процената, док је извоз у земље ЦЕФТА чинио 24 одсто укупног извоза.

 

Шест шећерних погона у земљи

Производњом шећера у Србији баве се три компаније које имају шест оперативних погона. У саставу компаније „Суноко” су три шећеране – у Врбасу, Ковачици и Пећинцима. „Хеленик шугар” има две – у Жабљу и Црвенки, а италијански „Сфир” је имао једну – „Те-То” из Сенте, која је сада припала фабрици „Суноку”, чији је власник „МК група” на чијем је челу Миодраг Костић. Комисија за заштиту конкуренције недавно је дала „зелено светло” за ову, најновију трансакцију, али, како кажу, уз одређене услове, о чему је недавно писао наш лист, јер ће после овог припајања удео „Сунока” на тржишту шећера бити око 70 одсто.

Миодраг Костић је још 2002. године купио шећеране у Бачу, Ковачици и Пећинцима, али се приватизација тих шећерана нашла на списку једне од 24 спорне приватизације. Брујало је и о томе да је био умешан у аферу „препакивање шећера” и пласман на тржиште ЕУ, што је „МК група” недавно оштро демантовала. Надлежни из ове компаније подсетили су да ниједан државни орган Србије или ЕУ никада није утврдио било какву одговорност Миодрага Костића или било ког другог физичког или правног лица за наводно препакивање шећера, пренела је недавно „Политика”.Антрфиле2

 

Без колебања цене

На домаћем тржишту цена шећера није се колебала годинама уназад, иако принос од шећерне репе није сваки пут био исти. Ценовне турбуленције су све мање приметне, јер је и потрошња шећера смањена. Агроекономски аналитичар Милан Простран подсећа да је потрошња шећера у земљи драстично опала гашењем гиганата прерађивачке индустрије, као што су „Будимка” или „Шапчанка”, које су за прераду воћа и поврћа користиле велике количине шећера. Он додаје да на цену шећера на тржишту највише утичу спољни фактори, а пре свега цена шећера на берзи у Лондону.

Коментари1
fd3de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља